Ponoc,mrak se spustio na grad.Hodam ulicom ali joj ne widim kraj.Kisa mi kwasi lice,magla je owladal okolinom.Swetla automobila se powremeno naziru,pokazuju mi put bez cilja.Trnje ruza mi bode ruke...
Iz nepoznatog prawca cuju se koraci,stajem.Okrecem se oko sebe ali ne widim osobu koja mi ide u susret.Odjednom pred mene staje dewojka moje wisine.Kroz mrak sam uspela da widim jedino njeno bledo lice na smrt preplaseno.Oci su joj sile nekom nadom,ocekujuci pomoc.Pokusawala je da gowori ali joj se usne nisu pomicale.Pogledala sam je i widela krw na njenom duksu.Neko je juri...Ali ko?I zasto?Krenula sam natrad drzeci njenu ruku.
Ruke su mi se znojile,poceo je da me obuzima strah i neka nerwoza mi je kocila telo.Trcale smo ulicom,snaga nas e napustala.Saplitale smo se i ustajale ali su koraci za nama bili swe blizi.Nema zaklona,koraci,koraci glawa mi puca...Srce mi je lupalo kao nikad.Zelela sam pa wristim ali se nisam usudila.Suze su mi tekle niz lice,nisam znala ko sam,nisam werowala sebi.
Nebo se otworilo,zwezda nije bilo.Bela ptica prolete kroz mrak ostawljajuci trag ka istoku...Pred nama se ukazala tamna oronula zgrada.Krenula sam unutra,ali ona je stajala.Nisam mogla da goworim ali sam je pogledala u oci.Stisla mi je ruku i posla zamnom.Ohrabrila sam je iako sam i sama bila preplasena.Usle smo unutra i sele u ugao.Plakala je a oci su joj bile crne od razmazane od sminke.Wec je switalo.Kisa je prestala,magla se digla.Sunce mi je obasjalo lice ,zatworila sam oci.Setila sam se pesme "Bring me to life" i nasmejala se...
Polako sam otworila oci.Nisam mogla swega da se setim,ali u glawi mi je bila slika dewojke .Obuzela me je tuga,neko sazaljenje.Sitnim koracima isla sam ka skoli.Neki nemir mi je prosao kroz telo,ne znam odakle se ona stworila,zasto smo i od cega bezale,ali tada sam morala da suzbijem strahPogledala sam u nebo,beli oblaci su plowili okolo,a ja sam slusala muziku....
...Evanecence-Bring me to life...
Iz nepoznatog prawca cuju se koraci,stajem.Okrecem se oko sebe ali ne widim osobu koja mi ide u susret.Odjednom pred mene staje dewojka moje wisine.Kroz mrak sam uspela da widim jedino njeno bledo lice na smrt preplaseno.Oci su joj sile nekom nadom,ocekujuci pomoc.Pokusawala je da gowori ali joj se usne nisu pomicale.Pogledala sam je i widela krw na njenom duksu.Neko je juri...Ali ko?I zasto?Krenula sam natrad drzeci njenu ruku.
Ruke su mi se znojile,poceo je da me obuzima strah i neka nerwoza mi je kocila telo.Trcale smo ulicom,snaga nas e napustala.Saplitale smo se i ustajale ali su koraci za nama bili swe blizi.Nema zaklona,koraci,koraci glawa mi puca...Srce mi je lupalo kao nikad.Zelela sam pa wristim ali se nisam usudila.Suze su mi tekle niz lice,nisam znala ko sam,nisam werowala sebi.
Nebo se otworilo,zwezda nije bilo.Bela ptica prolete kroz mrak ostawljajuci trag ka istoku...Pred nama se ukazala tamna oronula zgrada.Krenula sam unutra,ali ona je stajala.Nisam mogla da goworim ali sam je pogledala u oci.Stisla mi je ruku i posla zamnom.Ohrabrila sam je iako sam i sama bila preplasena.Usle smo unutra i sele u ugao.Plakala je a oci su joj bile crne od razmazane od sminke.Wec je switalo.Kisa je prestala,magla se digla.Sunce mi je obasjalo lice ,zatworila sam oci.Setila sam se pesme "Bring me to life" i nasmejala se...
Polako sam otworila oci.Nisam mogla swega da se setim,ali u glawi mi je bila slika dewojke .Obuzela me je tuga,neko sazaljenje.Sitnim koracima isla sam ka skoli.Neki nemir mi je prosao kroz telo,ne znam odakle se ona stworila,zasto smo i od cega bezale,ali tada sam morala da suzbijem strahPogledala sam u nebo,beli oblaci su plowili okolo,a ja sam slusala muziku....
...Evanecence-Bring me to life...